Prof. dr Lidija Barjaktarović

Redovni profesor Univerziet Singidunum Beograd

 

Šta o finansijama treba da znaju menadžeri?

 

Posao menadžera u savremenim uslovima postaje sve zahtevniji, u smislu obezbeđenja dugoročnog profitabilnog poslovanja kompanije, i obavljanja aktivnosti u skladu sa zakonskim propisima i zahtevima zainteresovanih lica – pre svega vlasnika kapitala i klijenata društva. Znači, menadžeri imaju bolje performanse kada razumeju kako se meri finansijski uspeh i kako oni mogu da utiču na poslovni rezultat privrednog društva. To podrazumeva da razumeju šta brojevi u finansijskim izveštajima (bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o tokovima gotovine) znače, šta su osnove finansijskog merenja, kako se kvantifikuju poslovni elementi i procesi koji ne mogu uvek da se izraze u novcu, kako se koriste informacije iz finansijskih izveštaja za dalju analizu i donošenje odluka (kao što su: šta menjati u radu, koje proizvode/usluge prodavati, koje proizvode/usluge isključiti iz svog asortimana, kako ostvariti efekat unakrsne prodaje proizvoda/usluga, sa kojim kupcima promeniti/prestati saradnju, sa kojim dobavljačima promeniti uslove plaćanja, itd.).

Suština finansijske pismenosti je da menadžeri sami kritički mogu da procene kako je stvarno stanje u kompaniji, tj. koliko privredni subjekt dobro radi, kolika je neto vrednost kompanije, da li je kreditno sposoban, da li može sam da plati svoje račune, da li se kapital uvećava tokom vremena, itd.. Takođe, da prepoznaju koje su stavke u finansijskim izveštajima stvar pretpostavke, procene i predubeđenja finansijskog direktora. Ali, i šta je osnova sa ostvarenje sinergije između različitih organizacionih delova društva.  Krajnja korist od finansijske pismenosti menadžera  za kompaniju je dugoročno profitabilno poslovanje, odnosno, adekvatan odgovor privrednog subjekta na poslovne izazove u turbulentnom okruženju.

Dobro poznavanje finansija menadžerima omogućava da dobro upravljaju rizicima kojima su izloženi u poslovanju. U savremenim uslovima rizik naplate potraživanja, odnosno, kreditni rizik kupca (u slučaju kada je roba/usluga prodata na odloženo plaćanje) je ključni rizik kome su kompanije izložene. S toga je važno prepoznati sa kojim klijentima sarađivati, odnosno, pod kojim uslovima kojoj kategoriji kupaca prodavati proizvode/usluge.  Znači, polazna pretpostavka za potencijalnu realizaciju transakcije jeste znati pročitati  zvanične finansijske izveštaje poslovnog partnera. Zatim, sagledati koji su finansijski instumenti na raspolaganju za realizaciju konkretnog kupoprodajnog ugovora, ali i koja su sredstva obezbeđenja nužna kako bi se potraživanje naplatilo. To dalje povlači utvrđivanje ukupnih troškova koji su vezani za realizaciju konkretnog posla. U skladu sa tim vrlo je važno znati odlučiti šta se kompaniji više isplati da li da proda određeni proizvod u skladu sa ugovorenim uslovima ili da investira u novčane fondove ili depozite banke ili neku  drugu dostupnu investicionu alternativu. U krajnjoj instanci to podrazumeva da se može lako utvrditi koliko provedenog vremena sa kojim klijentom donosi profita samoj kompaniji.

Naravno, da je lična korist za samog menadžera važna, jer zahvaljujući dobrom poznavanju finansija može da utvrdi koliku zaradu donosi društvu i u skladu sa tim koliku platu i bonus bi trebalo da ugovori sa poslodavcem.