BEOGRAD – 05. maj, 2020. godine– u saradnji Udruženja finansijskih direktora Srbije i najveće švajcarske banke-UBS, održan je prvi internacionalni online sastanak na temu: “World after COVID-19”.

Pored članova Udruženja finansijskih direktora Srbije, sastanku su prisustvovali i rukovodioci finansijskih sektora iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne gore i Severne Makedonije.

Finansijski direktori su imali priliku da saznaju kakve su prognoze po pitanju oporavka svetske ekonomije nakon pandemije izazvane virusom COVID-19, ali i kakve se privredne performanse očekuju u narednom periodu od najvažnijih trgovinskih partnera Balkanskih zemalja (Italije, Nemačke, Austrije…). Izlaganje je ispred UBS-a vodio g-din Rolf Ganter, Managing Director, Wealth Management UBS. Gospodin Ganter je članovima Udruženja predstavio očekivanja UBS-a po pitanju budućih valutnih trendova, kretanja na tržištu kapitala kao i kamatnih stopa. Poseban osvrt dat je na određene inustrijske grane na koje je COVID imao značajan uticaj, pa se samim tim polemisalo kako će se isti odraziti na auto industriju, kao jednog od ključnih pokretača ekonomije u različitim evropskim zemljama. Sasvim je izvesno da će industrije u zemljama u kojima je javni dug i pre početka pandemije bio visok i gde je COVID imao značajan uticaj na obustavljanje privrednih aktivnosti, imati mnogo duži period oporavka i biti u velikom zaostatku u odnosu na zemlje koje su ekonomski stabilnije. Imajući u vidu da je Kina već normalizovala rad određenih industrija, velike su šanse da se isti scenario preslika i na zemlje u EU koje imaju kapacitet da podrže svoju privredu ekonomskim merama i poreskim olakšicama.

“Očekujemo privredni oporavak tokom 2021. godine ali to neće biti dovoljno, pa ćemo morati da čekamo do 2022. ili 2023. na potpuni oporavak i vraćanje globalne ekonomije na vrednost BDP-a iz 2019. Centralna Istočna evropa nije tako jako pogođena kao Zapadna evropa. Primera radi realni rast BDP-a je u Španiji sa +1.4, kolliki je bio prošle godine, očekivan da u 2020 bude -5.6%. U Nemačkoj je se od rasta +0.6% u 2019 prognozira pad BDP za od -6.0% u 2020. Najgore je prošla Italija čiji je BDP u 2019. bio na +0.3 a očekuje se -7.7% za 2020.

Srbija je relativno dobro prošla, jer je njen očekivani pad u 2020 -3%, što je u poređenju sa zemljama iz regiona: Rumunija (-5%), Slovenija (-8%), Hrvatska (-9%) poprilično dobra pozicija.