Udruženje finansijskih direktora Srbije je u četvrtak 26. marta upriličilo online diskusiju sa članovima Udruženja korporativnih pravnika Srbije.

Tema diskusije bili su radni odnosi, prava i obaveze posodavca u vreme vanrednog stanja, naplata potraživanja, kao i koji slučajevi dozvoljavaju pozivanje na koncept „više sile“ u novonastaloj situaciji.

Za vreme trajanja sastanka razgovaralo se o tome da li započeti programi rešavanja viška zaposlenih u ovim okolnostima mogu nastaviti neometano i da li će Nacionalna služba za zapošljavanje nastaviti sa aktivnostima. Zaključeno je da formalno pravno ne postoje nikakve prepreke da se sve što je na datu temu definisano Zakonom o radu, nesmetano sprovodi, kao i da Nacionalna služba za zapošljavanje nastavlja neometano sa radom. Sa druge strane istaknuto je da s obzirom na datu situaciju može doći do reputacione štete po kompaniju koja bi se odlučila na takav korak.

Kada je reč o godišnjim odmorima i odluci mnogih poslodavaca da usled smanjenja smena ili zatvaranja proizvodnje upute svoje zaposlene na plaćeno,neplaćeno odsustvo ili godišnji odmor zaključeno je sledeće:

-Kod plaćenog odsustva, zapsolenom se uručuje Rešenje o plaćenom odsustvu.Ukoliko se zaposleni šalje na godišnji odmor mora mu se 15 dana ranije izdati Rešenje ili zaposleni može sam podneti Zahtev o korišćenju godišnjeg odmorai u tom slučaju godišnji odmor može nastupiti od sutradan.
-Neplaćeno odsustvo je predviđeno članom 78 Zakona o radu i zaposlenom može da se ponudi neplaćeno odsustvo, tada mu prava i obaveze iz radnog odnosa miruju. Bitno je reći da je za neplaćeno odsustvo neophodan pisani zahtev zaposlenog. Zakon nije predvideo koliko može da traje takav status zapsolenog.

 

O pozivanju na „Višu silu“ članovi Udruženja korporativnih pravnika Srbije su se izjasnili na sledeći način:
-U zavisnosti od toga kako je viša sila definisana u Ugovoru između subjekata (i da li je uopšte definisana), subjekti mogu u svom Ugovoru da još detaljnije definišu višu silu nego što se ona opisuje u zakonima. Tada će se primenjivati ono što stoji u Ugovoru. Elem, ta druga ugovorna strana (za koju treba nešto da se uradi) može da odbije predlog za produženje roka ukoliko je Ugovorom rok definisan kao bitan elemenat Ugovora, kada nastupa raskid po sili zakona. Detaljnije, u članu 137. Zakona o obligacionim odnosima:
1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom Ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bez osnova.
2) U slučaju delimične nemogućnosti ispunjenja zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana može raskinuti Ugovor ako delimično ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inače Ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.

Zaključeno je da pаndеmiја i vаnrеdnо stаnjе svаkаkо prеdstаvlјајu višu silu, а timе i оpšti оsnоv zа isklјučеnjе grаđаnskо-prаvnе оdgоvоrnоsti zа nаknаdu štеtе i drugе pоslеdicе nеmоgućnоsti ispunjеnjа оbаvеzе. Medjutim, viša sila se mora dovesti u vezu sa obimom vanrednog stanja koji zavisi od odluka državnog organa jer nije svima nastupila viša sila na isti način tako da se stanje mora posmatrati od zemlje do zemlje, u zavisnosti od toga da li pravni posao ima inostrani element.

U okviru teme više sile dat je poseban osvrt na poslove zakupa poslovnih prostora, imajući u obzir da je merama Vlade ograničen rad tržnih centara i trgovina, te da je zаkupаc u nemogućnosti da koristiti predmet zakupnine ima osnov za raskid predmetnog Ugovora i da bi u slučaju potencijalnog spora pred sudom, koji bi bio iniciran od strane zakupodavca za isplatu zakupnine, mogао sа uspеhоm da brani stav u pogledu proglašenja vanrednog stanja i činjenice da je nastupila nemogućnost ispunjenja za koju nije odgovoran zakupac. Međutim, kako se očekuje da ovo vanredno stanje neće dugo trajati, svakako je zaključak i savet da međusobnim popuštanjem ugovornih strana dodje do modifikovanja poslovnog odnosa, smanjenjem zakupnine ili traženjem obostrano prihvatljivog modaliteta. Navedeno, iz razloga što ni zakupodavci nisu u ovom trenutku u boljem položaju u odnosu na zakupce. Dalje je zaključeno da se za ostale zakupce mora razmatrati svaki konkretni slučaj jer npr. ne mogu se uspešno pozivati na višu silu zakupci – trgovinski lanci koji za sada ne mogu dokumentovati nastupanje nemogućnosti ispunjenja svojih ugovornih obaveza jer beleže rast prodaje. Takođe, navedeno podrazumeva da se pažljivo prati dalje odražavanje vanrednog stanja na poslovanje svih segmenata privrede i da se mere donose u etapama nakon pažljivog sagledavanja efekata.

Pored ovih, na sastanku su obrađena pitanja koja se odnose na obustave prinudne naplate prema dužnicima, osiguranju potraživanja, isplati naknade za prevoz u usovima rada od kuće, naknade i sl.

Zahvaljujemo se članovima Udruženja korporativnih pravnika Srbije na svim odgovorima i savetima, kao i članovima Udruženja finansijskih direktora Srbije na produktivnoj diskusiji.