Fruška gora ima uspone i padove izazovnije nego prosečan grafikon

Gde bi jedan finansijski direktor u Srbiji proveo dan nego u udobnoj stolici na svom radnom mestu? Mi smo odlučili da se malo odupremo tom mišljenju. Doduše, nismo to uradili tokom radne nedelje. Bila je subota, 21. april i činilo se da pravimo mali korak za nas, ali veliki za naše Udruženje. Ne u prenesenom smislu, već stvarno. Ne jedan, već ko zna koliko hiljada koraka.

Uputili smo se ka Fruškoj gori. Članovi našeg udruženja su na dan postali uspešni planinari. Prešli smo stazu dugu 20 kilometara, družili se, pričali i uživali. Formalne brojke, statistike i grafikone je na kratko zamenila neformalna priča, a shvatili smo da je i vazduh na toj planini, uz dužno poštovanje prema kancelariji koja nas trpi više od 20 dana mesečno, mnogo lepši.

Fruška gora nam je pokazala zbog čega je prva dobila obeležje nacionalnog parka u Srbiji. Upoznali smo se sa florom i faunom ove planine, kulturno- istorijskim dobrima Vojvodine, a bilo je vremena i za posetu manastirima Grgeteg i Velika Remeta. Iako nam je život protkan matematikom, statistikom i ekonomijom, nema ko se nije oduševio Stražilovom i čovekom koji je sebe posvetio srpskom jeziku i pisanju na istom- Branku Radičeviću sa čijim životom smo se upoznali tom prilikom.

Mi jesmo Udruženje finansijskih direktora Srbije, ali da ne bude zabune, ne možemo baš sve sami (iako se mnogima čini da moramo i možemo). Planinsko-sportski klub „Balkan“ nam je pomogao i profesionalno organizovao planinarenje.

E, pa članovi UFDS-a, sve čestitke na uspešnoj sportsko-rekreativnom tim bildingu kojim smo sami sebi pokazali da nam i usponi i padovi (van onih na grafikonima) ne mogu ništa. Sve čestitke na savladanoj stazi i na snazi i vidimo se na nekoj od sledećih tura.